相應部35相應244經/苦法經

相應部35相應244經/苦法經(處相應/處篇/修多羅)(莊春江譯)

　　「比丘們！當比丘如實了知一切苦法的集起與滅沒，則諸欲這樣被見；當看著諸欲時，凡關於欲之欲的意欲、欲愛、欲迷、欲的熱惱，不潛伏，則這樣的行與住被領悟，當這樣行與住時，貪憂、惡不善法不潛伏。

　　比丘們！比丘怎樣如實了知一切苦法的集起與滅沒？『這樣是色，這樣是色的集起，這樣是色的滅沒；這樣是受……這樣是想……這樣是行……這樣是識，這樣是識的集起，這樣是識的滅沒。』比丘們！比丘這樣如實了知一切苦法的集起與滅沒。

　　比丘們！諸欲怎樣被比丘所見，則諸欲這樣被見；當看著諸欲時，凡關於欲之欲的意欲、欲愛、欲迷、欲的熱惱，不潛伏？比丘們！猶如有深過人的炭火坑，佈滿無焰、無煙的炭火，那時，如果有想活命；不想死，要樂；不要苦的男子走來，兩位有力氣的男子各捉住其一邊的手臂後，將他拉向炭火坑，他會這樣那樣地扭曲身體，什麼原因呢？比丘們！因為那個人知道：『我將跌落這炭火坑，以其因緣而將遭受死亡，或像死亡那樣的苦。』同樣的，比丘們！欲如炭火坑被比丘所見，則欲這樣被見；當看欲時，凡關於欲之欲的意欲、欲愛、欲迷、欲的熱惱不潛伏。

　　比丘們！比丘怎樣的行與住被領悟，當這樣行與住時，貪憂、惡不善法將不流入？比丘們！猶如男子進入許多荊棘的森林，他的前面是荊棘，後面也是荊棘；左邊是荊棘，右邊也是荊棘；上面是荊棘，下面也是荊棘，他會正念地前進，會正念地後退：『不要荊棘刺我。』同樣的，比丘們！凡在世間中的可愛樣子、合意樣子，都被稱為：『聖者之律中的荊棘』。像這樣知道後，應該知道自製與不自製。

　　比丘們！怎樣是不自製呢？比丘們！這裡，比丘以眼見色後，傾心於可愛色，排拒不可愛色，住於身念未建立，少心的，不如實了知心解脫、慧解脫：那些所生起的惡不善法無餘滅之處；……（中略）以舌嚐味道後……（中略）以意識知法後，傾心於可愛法，排拒不可愛法，住於身念未建立，少心的，不如實了知心解脫、慧解脫：那些所生起的惡不善法無餘滅之處，比丘們！這樣是不自製。

　　比丘們！怎樣是自製？比丘們！這裡，比丘以眼見色後，不傾心於可愛色，不排拒不可愛色，保持著身念已建立，無量心的，如實了知心解脫、慧解脫：那些所生起的惡不善法無餘滅之處；……（中略）以舌嚐味道後……（中略）以意識知法後，不傾心於可愛法，不排拒不可愛法，住於身念已建立，無量心的，如實了知心解脫、慧解脫：那些所生起的惡不善法無餘滅之處，比丘們！這樣是自製。

　　比丘們！如果比丘這樣行、這樣住時，偶爾由於失念而生起隨順於結的惡不善憶念與意向，比丘們！念的生起[或]緩慢，但[一生起，]那時，就急速地捨斷、驅離、剷除、使之走到不存在。

　　比丘們！猶如男子會在中午被曬得很熱的鐵鍋上滴二、三滴水滴，比丘們！水滴的落下[或]緩慢，但[一落下，]那時，它就會急速地走到遍盡、耗盡。同樣的，比丘們！如果比丘這樣行、這樣住時，偶爾由於失念而生起隨順於結的惡不善憶念與意向，比丘們！念的生起[或]緩慢，但[一生起，]那時，就急速地捨斷、驅離、剷除、使之走到不存在。比丘們！比丘這樣的行與住被領悟，當這樣行與住時，貪憂、惡不善法將不流入。

　　比丘們！如果比丘這樣行、這樣住時，國王或國王的大臣，或朋友、同事，或親族、血親，可能帶財富來邀請：『來！男子先生！為何讓這袈裟耗盡你？為何光頭、鉢隨行？來！請你還俗後享受財富與作福德。』比丘們！確實，當比丘這樣行、這樣住時，『他放棄學而後將還俗。』這是不可能的。

　　比丘們！猶如恆河向東低斜、向東傾斜、向東坡斜，如果眾人帶來鏟子與簍子後[而心想]：『我們將使這恆河向西低斜、向西傾斜、向西坡斜。』

　　比丘們！你們怎麼想：那眾人能使恆河向西低斜、向西傾斜、向西坡斜嗎？」

　　「不，大德！那是什麼原因呢？大德！恆河向東低斜、向東傾斜、向東坡斜，不易使它向西低斜、向西傾斜、向西坡斜，眾人最終只會有疲勞與惱害的分。」

　　「同樣的，比丘們！如果比丘這樣行、這樣住時，國王或國王的大臣，或朋友、同事，或親族、血親，可能帶財富來邀請：『來！男子先生！為何讓這袈裟耗盡你？為何光頭、鉢隨行？來！請你還俗後享受財富與作福德。』比丘們！確實，當比丘這樣行、這樣住時，『他放棄學而後將還俗。』這是不可能的，那是什麼原因呢？比丘們！因為那心長久向遠離低斜、向遠離傾斜、向遠離坡斜，『他將像那樣還俗。』這是不可能的。」

SN.35.244/(7). Dukkhadhammasutta?

　　 244. Yato kho, bhikkhave, bhikkhu sabbesa?yeva dukkhadhammāna? samudaya?ca attha?gama?ca yathābhūta? pajānāti. Tathā kho panassa kāmā di??hā honti, yathāssa kāme passato, yo kāmesu kāmacchando kāmasneho kāmamucchā kāmapari?āho, so nānuseti. Tathā kho panassa cāro ca vihāro ca anubuddho hoti, yathā caranta? viharanta? abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā nānusenti.

　　 「Katha?ca, bhikkhave, bhikkhu sabbesa?yeva dukkhadhammāna? samudaya?ca attha?gama?ca yathābhūta? pajānāti? 『Iti rūpa?, iti rūpassa samudayo, iti rūpassa attha?gamo; iti vedanā… iti sa??ā… iti sa?khārā… iti vi??ā?a?, iti vi??ā?assa samudayo, iti vi??ā?assa attha?gamo』ti– eva? kho, bhikkhave, bhikkhu sabbesa?yeva dukkhadhammāna? samudaya?ca attha?gama?ca yathābhūta? pajānāti.

　　 「Katha?ca, bhikkhave, bhikkhuno kāmā di??hā honti? Yathāssa kāme passato, yo kāmesu kāmacchando kāmasneho kāmamucchā kāmapari?āho, so nānuseti. Seyyathāpi, bhikkhave, a?gārakāsu sādhikaporisā pu??ā a?gārāna? vītaccikāna? vītadhūmāna?. Atha puriso āgaccheyya jīvitukāmo amaritukāmo sukhakāmo dukkhapa?ikūlo. Tamena? dve balavanto purisā nānābāhāsu gahetvā, ta? a?gārakāsu? upaka??heyyu?. So iticīticeva kāya? sannāmeyya. Ta? kissa hetu? ?āta?hi, bhikkhave, tassa purisassa ima? cāha? a?gārakāsu? papatissāmi, tatonidāna? mara?a? vā nigacchissāmi mara?amatta? vā dukkhanti. Evameva kho bhikkhave bhikkhuno a?gārakāsūpamā kāmā di??hā honti, yathāssa kāme passato, yo kāmesu kāmacchando kāmasneho kāmamucchā kāmapari?āho, so nānuseti.

　　 「Katha?ca, bhikkhave, bhikkhuno cāro ca vihāro ca anubuddho hoti, yathā caranta? viharanta? abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā nānussavanti? Seyyathāpi, bhikkhave, puriso bahuka??aka? dāya? paviseyya. Tassa puratopi ka??ako, pacchatopi ka??ako, uttaratopi ka??ako, dakkhi?atopi ka??ako, he??hatopi ka??ako, uparitopi ka??ako. So satova abhikkameyya, satova pa?ikkameyya– 『mā ma? ka??ako』ti. Evameva kho, bhikkhave, ya? loke piyarūpa? sātarūpa?, aya? vuccati ariyassa vinaye ka??ako」ti. Iti viditvā sa?varo ca asa?varo ca veditabbo.

　　 「Katha?ca, bhikkhave, asa?varo hoti? Idha, bhikkhave, bhikkhu cakkhunā rūpa? disvā piyarūpe rūpe adhimuccati, appiyarūpe rūpe byāpajjati, anupa??hitakāyassati ca viharati parittacetaso, ta?ca cetovimutti? pa??āvimutti? yathābhūta? nappajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti …pe… jivhāya rasa? sāyitvā …pe… manasā dhamma? vi??āya piyarūpe dhamme adhimuccati, appiyarūpe dhamme byāpajjati, anupa??hitakāyassati ca viharati parittacetaso, ta?ca cetovimutti? pa??āvimutti? yathābhūta? nappajānāti yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. Eva? kho, bhikkhave, asa?varo hoti.

　　 「Katha?ca, bhikkhave, sa?varo hoti? Idha, bhikkhave, bhikkhu cakkhunā rūpa? disvā piyarūpe rūpe nādhimuccati, appiyarūpe rūpe na byāpajjati, upa??hitakāyassati ca viharati appamā?acetaso, ta?ca cetovimutti? pa??āvimutti? yathābhūta? pajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti …pe… jivhā rasa? sāyitvā …pe… manasā dhamma? vi??āya piyarūpe dhamme nādhimuccati, appiyarūpe dhamme na byāpajjati, upa??hitakāyassati ca viharati appamā?acetaso, ta?ca cetovimutti? pa??āvimutti? yathābhūta? pajānāti, yatthassa te uppannā pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti. Eva? kho, bhikkhave, sa?varo hoti.

　　 「Tassa ce, bhikkhave, bhikkhuno eva? carato eva? viharato kadāci karahaci satisammosā uppajjanti, pāpakā akusalā sarasa?kappā sa?yojaniyā, dandho, bhikkhave, satuppādo. Atha kho na? khippameva pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāva? gameti.

　　 「Seyyathāpi, bhikkhave, puriso divasa?santatte ayoka?āhe dve vā tī?i vā udakaphusitāni nipāteyya. Dandho, bhikkhave, udakaphusitāna? nipāto, atha kho na? khippameva parikkhaya? pariyādāna? gaccheyya. Evameva kho, bhikkhave, tassa ce bhikkhuno eva? carato, eva? viharato kadāci karahaci satisammosā uppajjanti pāpakā akusalā sarasa?kappā sa?yojaniyā, dandho, bhikkhave, satuppādo. Atha kho na? khippameva pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāva? gameti. Eva? kho, bhikkhave, bhikkhuno cāro ca vihāro ca anubuddho hoti; yathā caranta? viharanta? abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā nānussavanti. Ta?ce, bhikkhave, bhikkhu? eva? caranta? eva? viharanta? rājāno vā rājamahāmattā vā mittā vā amaccā vā ?ātī vā sālohitā vā, bhogehi abhiha??hu? pavāreyyu?– 『ehi, bho purisa, ki? te ime kāsāvā anudahanti, ki? mu??o kapālamanucarasi, ehi hīnāyāvattitvā bhoge ca bhu?jassu, pu??āni ca karohī』ti. So vata, bhikkhave, bhikkhu eva? caranto eva? viharanto sikkha? paccakkhāya hīnāyāvattissatīti neta? ?hāna? vijjati.

　　 「Seyyathāpi bhikkhave, ga?gā nadī pācīnaninnā pācīnapo?ā pācīnapabbhārā. Atha mahājanakāyo āgaccheyya kuddāla-pi?aka? ādāya– 『maya? ima? ga?ga? nadi? pacchāninna? karissāma pacchāpo?a? pacchāpabbhāran』ti. Ta? ki? ma??atha, bhikkhave, api nu kho so mahājanakāyo ga?ga? nadi? pacchāninna? kareyya pacchāpo?a? pacchāpabbhāran」ti? 「No heta?, bhante」. 「Ta? kissa hetu」? 「Ga?gā, bhante, nadī pācīnaninnā pācīnapo?ā pācīnapabbhārā; sā na sukarā pacchāninnā kātu? pacchāpo?ā pacchāpabbhārā. Yāvadeva ca pana so mahājanakāyo kilamathassa vighātassa bhāgī assā」ti. 「Evameva kho, bhikkhave, ta?ce bhikkhu? eva? caranta? eva? viharanta? rājāno vā rājamahāmattā vā mittā vā amaccā vā ?ātī vā sālohitā vā bhogehi abhiha??hu? pavāreyyu?– 『ehi, bho purisa, ki? te ime kāsāvā anudahanti, ki? mu??o kapālamanucarasi, ehi hīnāyāvattitvā bhoge ca bhu?jassu, pu??āni ca karohī』ti. So vata, bhikkhave, bhikkhu eva? caranto eva? viharanto sikkha? paccakkhāya hīnāyāvattissatīti neta? ?hāna? vijjati. Ta? kissa hetu? Ya?hi ta?, bhikkhave, citta? dīgharatta? vivekaninna? vivekapo?a? vivekapabbhāra?, tathā hīnāyāvattissatīti neta? ?hāna? vijjatī」ti. Sattama?.